06.17.2018., 11:05
Nudisti Novog Sada i njihove plaže u prošlosti i danas
Istraživanje istorije gradova i mesta otkriva, odavno je poznato profesionalnim istoričarima ali i ljubiteljima “priča iz starina”, ponekad i neočekivane uglove za posmatranje prošlosti naseljenog mesta ili regije. Kako Novi Sad nije izuzetak, zavirio sam u istoriju novosadskih kupališta. Ali ne onih na kojima se okuplja i kupa većina građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” već onih namenjenim građanstvu koji ne koristi kupaće kostime…
O istoriji novosadskog Štranda puno je i sa ljubavlju pisano. Međutim, o navikama osoba koje su odavno poznati kao nudisti nema previše podataka u nekadašnjoj i savremenoj novosadskoj štampi. Razlozi za ovakav stav javnog mnjenja prevazilaze dimenzije ovog teksta, ali je činjenica da novosadskim golaćima nije bilo nimalo lako da izbore svoje mesto pod suncem.
Okupljanja gologuzista na novosadskoj, petrovaradinskoj i sremskokameničkoj strani Dunava zabeležio je srazmerno mali broj istraživača istorije grada. Dok se o novosadskom Štrandu može i knjiga napisati, sastanci “građana bez kupaćih kostima” u Novom Sadu nisu zauzimali novinske stupce, u prošlosti baš kao ni danas.
U vremenima bez interneta trebalo je imati dosta vremena i strpljenja da bi se informisali o nudizmu u Jugoslaviji i Srbiji jer je minimalan broj građana priznavao svoje letnje zanimacije. Međutim, izjalovile su se nade da će “dolaskom globalne mreže” biti poboljšano i informisanje ljudi o pravu da se okupaju i sunčaju goli. Dominacija skandala i negativni komentari koji se gotovo svakog leta nižu na internet portalima navelo me je da odgovor na pitanje “kako je nekada bilo biti nudista ?” potražim daleko od savremenih medija.
Vratio sam se prašnjavim i požutelim stranicama stare štampe…
Dakle, ono što nisu istražili profesionalni novinari ispitaše publicisti i hroničari Novog Sada. Jedan od njih, Zoran Knežev, pozivajući se na reportera novosadskog dnevnog lista Dan (izlazio u Novom Sadu od maja 1935. do aprila 1941. godine) preneo je deo atmosfere s okupljanja nagih kupača iz leta 1938. godine.
Prema navodima reportera Dana koje prenosi autor knjige Novi Sad: priče iz prošlosti Zoran Knežev nekadašnje “ostrvo ljubavi” pod imenom Mačkov sprud osnovao je neimenovani novosadski monden za sebe i grupu prijatelja. Za mesto se pročulo pa su dame u “Evinom kostimu” sve češće i češće dolazile do skrivenog kutka dunavskog da bi se prepuštale druženju uz piće i hranu.
Od okupljanja Novosađana na Mačkovom sprudu do sadašnjeg sastajališta pod nazivom Kamenjar proteklo je manje od stotinu godina. Čini se da je to sasvim dovoljna istorijska distanca za procenu kvaliteta novosadskog kupališta za građane koji su se odrekli odeće prilikom boravka na dunavskoj plaži.
Oskudnost ovde prenetih informacija ne sprečava da se, danas osamdesetak godina kasnije od trenutaka kada su se sugrađani autora ovog teksta kupali kao od majke rođeni, donesu određeni zaključci o plažama i njihovim posetiocima. Ipak, podaci o nudističkim plažama (u radu će termini nudizam i naturizam biti smatrani sinonimima) nisu zapisani na “jednom mestu” kako je to činjeno sa istorijom Gradskog kupališta Štrand o kojem su objavljene posebna izdanja…
Da li to znači da nudisti i nudistkinje nisu zaslužili pomen u istorijama grada ? Ne, odsustvo informacija o okupljalištu građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” kada je u pitanju nudistička kultura govori da “zvanični istoričari” svesno guraju ovu temu na margine istraživačkog rada.
Današnji posetioci naturističke plaže Kamenjar” i članovi istoimenog udruženja golaća mogu samo da zamišljaju i na osnovu malobrojnih fotografija naslute kako su njihovi “gologuzi preci” delovali u vremenu koje nije bilo naklonjeno pojedinačnim ni grupnim “avanturama”. Jer, priznali to mi ili ne, nudizam je izazov za one koji se, u prošlosti i danas odluče da odbace stege u vidu kostima za kupanje.
O tačnoj lokaciji i preciznim koordinatama nudističkog kupališta pod imenom Mačkov sprud istraživanja još traju, mada i na današnjem Kamenjaru postoje ljudi koji pamte i beleže istoriju novosadskih kupališta. Ovaj tekst je pisan sa namerom da podseti na neimenovane nudističke heroje koji su, u prošlom veku, započeli divnu tradiciju kupanja bez kostima na novosadskom delu obale velike reke.
Nudisti našeg veka i savremenici nastavili su sa okupljanjem, kupanjem i sunčanjem bez nepotrebnih odevnih predmeta sa ciljem da prostor za naturiste, u Novom Sadu i okolini, bude osavremenjem i bliži potrebama našeg doba.
O tome su nekom narednom tekstu…
Istraživanje istorije gradova i mesta otkriva, odavno je poznato profesionalnim istoričarima ali i ljubiteljima “priča iz starina”, ponekad i neočekivane uglove za posmatranje prošlosti naseljenog mesta ili regije. Kako Novi Sad nije izuzetak, zavirio sam u istoriju novosadskih kupališta. Ali ne onih na kojima se okuplja i kupa većina građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” već onih namenjenim građanstvu koji ne koristi kupaće kostime…
O istoriji novosadskog Štranda puno je i sa ljubavlju pisano. Međutim, o navikama osoba koje su odavno poznati kao nudisti nema previše podataka u nekadašnjoj i savremenoj novosadskoj štampi. Razlozi za ovakav stav javnog mnjenja prevazilaze dimenzije ovog teksta, ali je činjenica da novosadskim golaćima nije bilo nimalo lako da izbore svoje mesto pod suncem.
Okupljanja gologuzista na novosadskoj, petrovaradinskoj i sremskokameničkoj strani Dunava zabeležio je srazmerno mali broj istraživača istorije grada. Dok se o novosadskom Štrandu može i knjiga napisati, sastanci “građana bez kupaćih kostima” u Novom Sadu nisu zauzimali novinske stupce, u prošlosti baš kao ni danas.
U vremenima bez interneta trebalo je imati dosta vremena i strpljenja da bi se informisali o nudizmu u Jugoslaviji i Srbiji jer je minimalan broj građana priznavao svoje letnje zanimacije. Međutim, izjalovile su se nade da će “dolaskom globalne mreže” biti poboljšano i informisanje ljudi o pravu da se okupaju i sunčaju goli. Dominacija skandala i negativni komentari koji se gotovo svakog leta nižu na internet portalima navelo me je da odgovor na pitanje “kako je nekada bilo biti nudista ?” potražim daleko od savremenih medija.
Vratio sam se prašnjavim i požutelim stranicama stare štampe…
Dakle, ono što nisu istražili profesionalni novinari ispitaše publicisti i hroničari Novog Sada. Jedan od njih, Zoran Knežev, pozivajući se na reportera novosadskog dnevnog lista Dan (izlazio u Novom Sadu od maja 1935. do aprila 1941. godine) preneo je deo atmosfere s okupljanja nagih kupača iz leta 1938. godine.
Prema navodima reportera Dana koje prenosi autor knjige Novi Sad: priče iz prošlosti Zoran Knežev nekadašnje “ostrvo ljubavi” pod imenom Mačkov sprud osnovao je neimenovani novosadski monden za sebe i grupu prijatelja. Za mesto se pročulo pa su dame u “Evinom kostimu” sve češće i češće dolazile do skrivenog kutka dunavskog da bi se prepuštale druženju uz piće i hranu.
Od okupljanja Novosađana na Mačkovom sprudu do sadašnjeg sastajališta pod nazivom Kamenjar proteklo je manje od stotinu godina. Čini se da je to sasvim dovoljna istorijska distanca za procenu kvaliteta novosadskog kupališta za građane koji su se odrekli odeće prilikom boravka na dunavskoj plaži.
Oskudnost ovde prenetih informacija ne sprečava da se, danas osamdesetak godina kasnije od trenutaka kada su se sugrađani autora ovog teksta kupali kao od majke rođeni, donesu određeni zaključci o plažama i njihovim posetiocima. Ipak, podaci o nudističkim plažama (u radu će termini nudizam i naturizam biti smatrani sinonimima) nisu zapisani na “jednom mestu” kako je to činjeno sa istorijom Gradskog kupališta Štrand o kojem su objavljene posebna izdanja…
Da li to znači da nudisti i nudistkinje nisu zaslužili pomen u istorijama grada ? Ne, odsustvo informacija o okupljalištu građana nekadašnjeg “Petrovaradinskog Šanca” kada je u pitanju nudistička kultura govori da “zvanični istoričari” svesno guraju ovu temu na margine istraživačkog rada.
Današnji posetioci naturističke plaže Kamenjar” i članovi istoimenog udruženja golaća mogu samo da zamišljaju i na osnovu malobrojnih fotografija naslute kako su njihovi “gologuzi preci” delovali u vremenu koje nije bilo naklonjeno pojedinačnim ni grupnim “avanturama”. Jer, priznali to mi ili ne, nudizam je izazov za one koji se, u prošlosti i danas odluče da odbace stege u vidu kostima za kupanje.
O tačnoj lokaciji i preciznim koordinatama nudističkog kupališta pod imenom Mačkov sprud istraživanja još traju, mada i na današnjem Kamenjaru postoje ljudi koji pamte i beleže istoriju novosadskih kupališta. Ovaj tekst je pisan sa namerom da podseti na neimenovane nudističke heroje koji su, u prošlom veku, započeli divnu tradiciju kupanja bez kostima na novosadskom delu obale velike reke.
Nudisti našeg veka i savremenici nastavili su sa okupljanjem, kupanjem i sunčanjem bez nepotrebnih odevnih predmeta sa ciljem da prostor za naturiste, u Novom Sadu i okolini, bude osavremenjem i bliži potrebama našeg doba.
O tome su nekom narednom tekstu…