1. Početna
2. Blog
3. Srpski naturisti u doba koronavirusa

Srpski naturisti u doba koronavirusa

Objavljeno 05.10.2020.

Oznake naturizam nudizam aktivnost akcija covid-19 koronavirus izlet planinarenje biciklijada krstarenje

---

U vreme kada naturizam još uvek nije tema o kojoj svi rado i otvoreno govore, uz evidentne pomake u smislu da biti nag nije više greh nad grehovima, naišla je sutiacija koja je resetovala mnoge stvari i sve nas ponovo napravila jednakima, pre svega jednako ranjivima. Na koji način, nije mnogo ni bitno, ali korona je stigla i u Srbiju remeteći svakodnevni život u korenu. Buna prirode i potreba da se čovek njoj vrati su bile jedne od čestih teza i parola vezanih za epidemiju. Ograničavanje kretanja, društveno distanciranje i razne zabrane su obeležje perioda virusa covid-19, koji, u trenutku pisanja ovog teksta, još uvek traje.

Da li će mnogi sistemi preźiveti bilo je opšte pitanje, a i sam naturizam se našao pod udarom raznih mera kao što su, na primer, zabrane putovanja i okupljanja. Međutim, situacija je sada malo drugačija. Pokazalo se da je naturizam kao stil života već u skladu sa prirodom i njenom ćudi da se pobuni kada njeni korisnici preteraju. Takođe, ovo je pokazatelj da je naturizam deo nas koji nije uslovljen neminovno društvenim ili nekim drugim diktatom, već zavisi i od toga koliko želimo da se za njega izborimo.

Glavno ograničenje u radu naturističkog pokreta, govorimo u Srbiji, je ograničeno kretanje van zemlje, što je, ustvari, stvorilo potpuno novu dimenziju i potencijal koji nije bio uopšte ni prepoznat, čak i sa ograničenjem okupljanja određenog broja ljudi.

Srpski naturisti ovog leta imali su priliku da iskuse nešto što su do sada mogli samo da gledaju u reportažama iz "belog sveta" sa uverenjem da to kod nas jednostavno nije moguće sada, a možda i nikada. Kako smo svi složni da reč "ne može" više ne postoji u našem rečniku, uhvatili smo se u koštac sa nizom izazova kako bi tokom samo jednog leta srpskim naturistima približili srpska jezera, planine, gradove, adrenaliske aktivnosti. I uspeli smo, barem donekle, iako nisu svi verovali da je to moguće.

Na samom početku leta, u momentu kada je nakratko bilo izvodljivo jednostavno izaći iz zemlje, organizovali smo jedrenje grčkim morem. Ovom egzotičnom plovidbom otvorili smo ovo leto sa nadom da epidemija neće mnogo zakomplikovati sezonu, čije glavno obeležje su putovanja. Ali, na žalost jeste, što se pokazalo kao ne obavezno loše.

U redu, priznajemo, sunčanje na nekoj plaži bez kupaćih i u Srbiji nije problem, čak i bez organizacija možete naći pesak ili kamenčiće i pored vode i razgolititi se. Međutim, mi smo otišli korak dalje - bili smo na mestima i jezerima koja nisu uređena i na kojima naturista ranije nije bilo omogućavajući okupljenim naturistima i nudistima užitak kupanja i sunčanja na novim, neotkrivenim loklacijama, a sa druge strane promovišući naturizam u sredinama bez lokalnih entuzijasta koji bi se odvažili sami da probaju tako nešto. Naravno, apsolutno podržavajući lokalne grupe koje se svojski trude da se izbore za parče svog naturističkog mesta pod suncem - bili smo i na takvim plažama.

Tragom jedne pesme popularne muzičke grupe iz bivše Jugoslavije koja poziva na planine jer tamo nema zime, Naturistička organizacija Srbije uputila se baš na planine. I stvarno, nije bilo zime, nikakve! Naturističko planinarenje, kao i plivanje, je ultimativni način sjedinjenja čoveka sa prirodom i to je i pokazano. Dve organizovane ture sa više desetina učesnika dale su nam krila i novo gorivo za buduće inicijative i akcije.

Do kraja sezone nadamo se da ćemo realizovati još dva projekta. Dok ovo pišemo, u završnim smo pripremama za organizovanje prve promotivne biciklističke vožnje naturista Srbije i prve rečne plovidbe naturista Dunavom.

Uz sve to nismo odustajali ni od velnesa koji je stalno uz nas omogućavajući naturistima svoju mirnu i ušuškanu oazu neprekidno, tokom cele godine. Iako je u pitanju zatvoren prostor i variranje broja posetilaca, što možemo da razumemo s obzirom na ovu kovid godinu, vlasnik ovog velnes centra je čvrsto stao uz nas.

Zadovoljstvo svim postignutim je utoliko veće što među članstvom nemamo zabeležen ni jedan slučaj zaraze virusom Covid-19, a naši simpatizeri su pokazali dovoljno visok nivo samosvesti, pa nisu učestvovali u aktivnostima ukoliko su zapazili bilo kakve simptome zaraze ili bili na bilo koji način zdravstveno ugroženi istim.

Pošto najlepše priče o našim aktivnostima ne mogu da ispričaju sami organizatori (u ovom slučaju mi iz uprave NOS), da bi dočarali samo deo atmosvere na tim aktivnostima u nastavku ovog priloga donosimo nekoliko komentara učesnika pomenutih aktivnosti.

Ipak, da se ne bi samo hvalili, da pomenemo i na kakve probleme još uvek nailazimo.

Naše članstvo još uvek nije mnogobrojno, iako je u konstantnom porastu.

Skoro potpuni medijski mrak kad su aktivnosti naturista u Srbiji u pitanju povremeno razbije poneka stidljiva objava u medijima, kao, na primer, ova: https://nova.rs/magazin/putovanja/gde-nudisti-letuju-u-srbiji-u-doba-korone/.

Naravno, o svemu što radimo može da se pročita i ovde: https://www.nos.org.rs.

Nažalost, birokratija i, možda, pogrešno shvatanje naših ideja i ciljeva kao posledica predrasuda, usporava brže i lakše sprovođenje naših akcija. Ovo se posebno odnosi na državni aparat i javna preduzeća. Dok se privatni sektor polako okreće ekonomskom interesu, javna uprava i preduzeća još uvek imaju zadršku. Kao deo i punopravan član najveće međunarodne naturističke organizacije, INF-FNI, dajemo sve od sebe kako bi našli zajednički jezik za sve probleme i programe sa vlastima u našoj zemlji. Pozivamo i državu i javna preduzeća da probaju da premoste eventualne predrasude i iskorače korak napred ne prenoseći odgovornost na druge. Naturizam, posmatran kao grana turizma, može mnogo profita da donese. Naš doprinos je u domaćinstvu: Beograd u februaru sledeće godine zahvaljujući Naturističkoj organizaciji Srbije i poverenju koje smo dobili od INF-FNI, ugostiće delegate evropskih naturističkih federacija na EuNat sastanku i time ćemo još jednom pokazati otvorenost Srbije i Beograda. Vreme je i da sama država to prepozna i pokaže.

A sad utisci sa naših programa:

Sa krstarenja:

Pročitajte ceo tekst Prvo naturističko jedrenje - kroz iglene uši na fenomenalno letovanje

„Jedno predivno leto provedeno sa veselom ekipom na jedrenju Saronskim zalivom u Grčkoj!

Upoznavanje prvenstveno predivnih ljudi sa kojima smo proveli nezaboravnih deset dana, indigo plava boja mora, prelepi ostrvski gradići, žurka u uvali na ostrvu Dokos, buđenje i skok iz kreveta pravo u more, sloboda u svakom smislu…

To se ne može ovako opisati - to se mora doživeti! Jedrenje vam pruža nešto što ni na koji način ne možete imati na konvencionalnom odmoru.

Ko se jednom zaljulja na veseloj jedrilici, taj više na kopno, što se tiče letovanja, ne misli.“

Sa planinarenja:

Pročitajte ceo tekst Prvo naturističko planinarenje - kroz šumu, vodu i blato

“Na početku je sve delovalo tako lako, kao da je to samo još jedna lagana šetnja. Išli smo putem nizbrdo i ubrzo se tom putu izgubio trag - dalje smo išli dolinama i preko potoka. U jednom trenutku smo došli na proplanak i vodič reče da ovde možemo da se skinemo. Skinuli smo svu odeću sa sebe i obuzeo nas je osećaj slobode - sami i goli u prirodi, izolovani od ostatka sveta.

Zatim je sledio put kroz gustu šumu. Šuma je bila izuzetno strma, a put klizav i opasan. Činilo mi se da ću se svakog trenutka survati nizbrdo i da ću tu završiti svoju karijeru naturiste. Činilo se da traje večno, pridržavali smo se za drveće i ostale biljke, hodali i hodali, a nikako da nekud stignemo. Oblio me je znoj, želeo sam da stanem ali bi me jedan glas u glavi bodrio: “Moraš dalje!”
Na kraju puta se nalazila reka. Vodič je rekao da možemo da idemo sa njim kroz reku, a da možemo i pored nje da ga pratimo. Svi smo odabrali put kroz reku da ohladimo užarena stopala. Hodali smo uzvodno, voda je dolazila do kolena, a na nekim mestima i do struka. Ovo je bio i najprijatniji deo puta, jer je bilo vruće, a reka nas je hladila. Posle dva sata prave avanturističke šetnje po planinama stigli smo do cilja - do velikog vodopada. Umorni i iscrpljeni ali ipak oduševljeni, požurili smo da ostavimo stvari na obalu i da se najzad kupamo. Stao sam ispod vodopada: voda je skinula sa mene vrućinu, znoj, umor, brige, crne misli, buku velikog grada. Šum vode je muzika za dušu, on je neguje i isceljuje.

Uživali smo kraj vodopada dobrih sat vremena. Druženje, smeh i kupanje.

Na kraju smo se počastili jednom večerom u restoranu. Posle ovakvog puta stvarno smo zaslužili.

Da je bilo izuzetno naporno - bilo je ali da bi otkrio sve što priroda skriva moraš preći jedan ovakav put. Zaista vredi.“

Sa drugog planinarenja:

Pročitajte ceo tekst Planinskom stazom do (naturističkog) vrha

„Otkrivanje istočne Srbije poseban je doživljaj. Neodoljiva je, mistična, čarobna. Kanjon Mlave i manastir Gornjak u njegovim nedrima ostavljaju jak utisak na prvu. Sa grupom ljudi, koje do jednog prvi put vidim, uputila sam se na izlet avanturu. Sa blagim nespokojem da li ću se odvažiti da zakoračim preko zamišljene crte, koja se ovaj put nazire kao pešačenje ka jednom od vrhova Homoljskih planina, po vrelom danu, sa rancem na leđima, bez ijedne krpice na sebi. Da, obuvena. Uz pomalo neprikladnu obuću, jedinu prihvatljivu za nogu pomodrelu i otečenu zbog povrede od dana pre. Želja da iskusim me povela i postavila pred zamišljenu crvenu liniju.

I sve, sem samog penjanja, bilo je tako lako, jednostavno, bez predomišljanja.

Sa ljudima koje, iako vidim prvim put u životu, osetim ih kao bliske, prijateljski naklonjene, kao podržavajuću grupu, lekovitu... Baš tako.

Jedino razočarenje sam bila na momente sama sebi, - zbog kondicije lošije nego što sam mislila. Na pola puta sam pomislila i izgovorila da bih mogla i da se vratim nazad, kako ne bih usporavala grupu. Dvojica divnih ljudi su me bodrila i nisu dozvoljavali da zaostajem sama. Pravili smo pauze mojim ritmom. Smejali se blagotvorno. I nakon dva sata hoda i povremenih stanki, sustigli ostale i stigli do cilja, vrha Ježevac na 675 m nadmorske visine, odakle puca pogled na pola Srbije. Božanstven ugođaj, nestvaran...

Tokom samog uspona, nekako zaboraviš na nago telo, a kada smo došli do odredišne tačke - činilo se sasvim prirodnim baš tako iskusiti prirodu i predati joj se.

Intuicija mi kaže da ću svoje granice tek pomerati u tom smeru.”

Sa jednog od izleta:

Pročitajte ceo tekst NOS Izlet: Povratak prirodi

“Uz profesionalnu i konstruktivnu organizaciju došli smo na jezero sopstvenim prevozom, uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Dočekala nas je lepa peščana plaža koja je higijenski održavana u skladu sa svim preporukama. Sve vreme boravka posetioci su bili bezbedni zahvaljujući ljubaznim organizatorima koji su se potrudili da sve protekne bez problema.
U večernjim satima, okupili smo se na Debeljačkim jezerima u restoranu kako bismo rezimirali utiske, puni zdravlja i dobre energije, i isplanirali neko sledeće druženje.
Upoznala sam divne ljude, predusretljive, raspoložene i otvorene za druženje.
To je najveći benefit ovog izleta.”

Sa drugog izleta:

Pročitajte ceo tekst Smiraj leta na avgustovskom suncu Peskare

“Kako kažu mudri ljudi, ne treba se bojati novih iskustava. Vođen tom idejom, poslao sam prijavu za izlet u organizaciji NOS ne poznajući nikoga iz te organizacije, niti ikoga ko je planirao da se pridruži događaju. Prosto, opis izleta na veb sajtu NOS me je privukao. Nakon kraćeg telefonskog razgovora sa organizatorom, bilo je jasno da se radi o ozbiljnoj grupi i da nema razloga za bojazan što na put krećem sam. Tako je započelo moje prvo iskustvo sa NOS prepuno pozitivnih utisaka.

Nakon kraće vožnje sa dvoje članova Organizacije (i nadam se dvoje novih prijatelja) stigli smo u, na prvi pogled, netaknut deo istočne Srbije. Priroda prelepa, jezero mirno i čisto, nekoliko patki koje su plivale po sredini jezera, dodatno su ulepšavale prizor. Međutim, deo jezera na kome je trebalo da se smestimo i provedemo dan, bio je već vidno posećivan pre nas. Gomile otpadaka koje su nesavesni posetioci mesecima gomilali naokolo ukazivale su na popularnost tog mesta među, pretpostavljam, lokalnim stanovništvom.Organizatori izleta su bili spremni i najavili da je na samom početku neophodno da se počisti taj deo obale

jezera, što me je na neki način i najviše privuklo ovom događaju. Nudista sam praktično celog svog života, i radovalo me je unapred da upoznam druge ljude sa kojima delim neka interesovanja, a pre svega odnos prema prirodi - prirodi koja nam daje mnogo lepih stvari i kojoj moramo da uzvratimo uz zahvalnost.

Ovaj deo izleta, gde je nas nekoliko za oko sat vremena sakupilo 12 džakova otpada i do temelja počistilo taj deo obale, mi je ujedno i najdraži - moja prva naturistička eko akcija! Jer sa kim bi bilo najbolje učestvovati u eko akciji nego sa naturistima (u korenu same reči “naturizam” stoji povratak prirodi).

Ostatak dana smo proveli na čistoj obali kupajući se u čistom i toplom jezeru i, pre svega, u predivnom društvu, uz razgovore, dobacivanje loptom i uzajamno poštovanje. A i vreme nas je poslužilo. Uz nekoliko prolaznih oblaka, bilo je sasvim dovoljno sunčano da ne bude pretoplo. Prosto idealno za jedan lep letnji dan.”

Eto, tako su govorili neki od devedesetak učesnika koji su odlučili da ovo leto provedu u društvu Naturističke organizacije Srbije. Nadamo se da smo ispunili njihova očekivanja i unapred se radujemo narednim susretima.

Informativna služba Naturističke organizacije Srbije