Početna
Blog
Priroda nas zove glasnije nego ikad - vratimo joj se!

Priroda nas zove glasnije nego ikad - vratimo joj se!

Objavljeno 23.08.2020.

Podelite

U poslednje vreme se možda i previše govori o sjedinjavanju sa prirodom. Jedinstvo sa prirodom je za čoveka urođeno stanje jer ne možemo biti razdvojeni od nečeg čemu pripadamo. Čovek je deo prirode potpuno ravnopravno kao što su to i srna, jež, ljubičica ili hrast i poput njih ima svoje mesto u ekosistemu. Uprkos tome što predstavljamo vrhunac biološke kreativnosti prirode živimo u iluziji odvojenosti. Zato se često osećamo otuđeno i izgubljeno jer u skladu sa, vrlo često, nametnutim i ograničavajućim ubeđenjima pokušavamo da budemo nešto što nismo. Zbog toga vodimo takav život koji je potpuno stran našoj biološkoj strukturi, živimo na mestima koja smo u zabludi razdvojenosti izgradili i kao posledica toga u velikoj meri oštećujemo zdravlje i gubimo prirodnu percepciju i sposobnosti koje su ljudskom telu urođene.

Kao vrhunac naše zablude i osećaja otuđenosti javlja se strah od prirode. Zato se plašimo buba, miševa, paukova, zmija, divljih zveri, kiše, groma, hladnoće, sunca, vrućine, bolesti, odrona, litica, dubine, pa čak i svežeg vazduha. Zato je zaista neophodno da se ponovo združimo sa životom čiji smo neodvojivi deo.

Čovek je biće prirode. Da bismo to osetili u svom osnovnom obliku i vratili osećaj pripadanja i jedinstva moramo se približiti prirodi koju još uvek nije naša ruka izmenila. Vreme je da pođemo u jednu šetnju po šumi, da se združimo sa svim elementima prirode, da prigrlimo stene i uskočimo u reke, ali ne u standardnoj planinarskoj opremi, koja liči na kosmonautske skafandere, već onako kako nas je priroda stvorila – potpuno GOLI! Čovek je jedino živo biće koje skriva svoje telo zbog stida, što je još jedan neprirodan osećaj koji se javio kao posledica naše iluzije nepripadanja prirodi. Imate li hrabrosti da budete ono što jeste i raskinete lance zastarelih predrasuda?

Verovatno ste se nekada usudili da se kupate u nekoj reci, nekom jezeru ili na moru goli. Ukoliko jeste, sigurno ste osetili u kojoj meri ta aktivnost utiče da se osećate rasterećeni, slobodni, samopouzdani i sjedinjeni sa prirodom. Jeste li čuli za Lenardov efekat? Velika količina negativnog naelektrisanja se generiše u vodi na mestima gde se ona obrušava sa stena. O tome koliko su negativni joni lekoviti za telo verovatno ste čuli, zato možete pretpostaviti isceljujuću moć koju ima tuširanje ispod vodopada. Kupanje u reci je prelepo, ali da li ste čuli za kupanje na vetru? Taj pojam potiče iz davnih vremena. Drevni narodi su bili upoznati sa značajem elemenata prirode, dok mi danas tek počinjemo da otkrivamo neverovatno znanje koje su oni posedovali. Kupanje na vetru podjednako dobro čisti telo I duh kao I kupanje u vodi. Potrebno je samo izaći na neko mesto (za to je veoma pogodan neki planinski vrh) i pri jakom vetru skinuti svoju odeću i dozvoliti tom istom vetru da vas u celosti obavije i pročisti. Vitamin D je od presudnog značaja za naš imunitet, sintetiše se u koži uz pomoć sunčevog zračenja. Čemu onda sakrivanje određenih delova tela od sunca? Da li ga se stidimo? Vreme je da se okupamo i u sunčevim zracima. Ostao je još jedan element - zemlja. Izujte se! Nećete se prehladiti. Krenimo u šetnju po šumi bosi, dozvolimo zemlji da apsorbuje svo elektromagnetno zračenje kojim smo svakodevno okruženi. A sada, kada smo se sjedinili sa svim elementima prirode i dozvolili im da nas pročiste, u stanju smo da osetimo neke finije pojave. Da li znate šta je šumski talas? Jeste li znali da po mirisu cveta možete znati da li dolazi sa drveta ili od zeljaste biljke? Kad ste poslednji put osetili kišu na koži? Zalazak sunca nema samo boje, ima i ukus. Niste to osetili? Onda verovatno niste osetili ni razliku između ukusa trešnji ujutru i uveče. Kad ste poslednji put bili u prilici da jedete divlje voće sa grane? Najduži koncert u istoriji je trajao skoro 438 sati ali ako odete u šumu bićete svedoci koncerta koji nikad ne prestaje, a kojem nikad ne dajemo značaja koji zaslužuje. Ptice nikad ne prestaju sa svojom pesmom! Dozvolimo čulu sluha da se odmori od zvuka brujanja motora, galame i buke i opustimo se uz najlepše kompozicije ptica.

Krajnje je vreme da svako od nas stekne ponovo poverenje u život i svoje telo. Priroda nas zove glasnije nego ikad - vratimo joj se.